Матична трулеж сирека и кукуруза

Мокру бактеријску трулеж сирева пронашао је у нашој земљи 1915. године Н. Г. Запрометов у Гладном Степу (Србининов, 1915.). Болест се манифестовала пропадањем доњег дела стабљике, због чега је постала црна и одавала је непријатан мирис.

Према Л.И.Сербинову, болест је узрокована бактеријом Бациллус омелианскии н сп.

Године 1942, В. Лудброок је известио о открићу врховне трулежи сирка и кукуруза у Аустралији. Изолујући бактерију и доказујући њену патогеност, аутор јој, међутим, није дао име, истовремено указујући да није тако Пх. рубрилинеанс, Ервиниа солвенс, као и патогени мека трулежи биљака.

После 12 година проведених у Египту, Ц. Сеибет (1954, 1956, 1957) описује трулеж кукуруза и сирева, слично ономе који је у Аустралији приметио В. Лудброок. Болест се изразила у пропадању различитих делова стабљике, основе лишћа, омотача листова ушију и корена. Труљење је било праћено залијевањем и замрачењем ткива. Патогена бактерија изолована од сирева и кукуруза са знаковима влажне трулежи заражених биљкама подложним меким патогенима трулежи и била је по биохемијским својствима слична њима, међутим, у експериментима на вештачкој инфекцији ова последња није заразила кукуруз. Због тога је бактерије које узрокују трулеж кукуруза и сирева К. Сеибет класификовала као Ервиниа царотовора, али додељено у посебном специјализованом облику Ервиниа царотовора ф. сп. зееа. 3. Волкани (1958, 1961), напротив, верује да је узрок меке трулежи кукуруза Ерв. царотовора, и облик Ерв. царотовора ф. сп. зееа - само идентичан њој.

У Совјетском Савезу су Н. А. Схисхелова и Н. Д. Буианова (1964) такође изоловане од биљака кукуруза са знаковима влажне трулежи. Ерв. царотовора. Аутори су спровели упоредну студију сојева овог патогена изолованих из кукуруза и других биљака. Испоставило се да су сојеви Ерв. царотовора у стању да изазове труљење стабљике. Међу скупом сојева обоје су добро заразили кукуруз и нису били у могућности да га заразе. Истовремено, аутори су утврдили већу отпорност кукуруза на овај патоген у поређењу са шаргарепом, купусом и кромпиром.

Очигледно да се у случају стабљике трулежи кукуруза К. Сеибет није бавио специјализованим обликом, већ сојем Ерв. царотовора. И други истраживачи се држе сличног мишљења (Рангарацхан, Цхакравар, 1970), узимајући у обзир Ерв. царотовора ф. сп. зееа као сој Ерв. царотовора.

Случајеви где се изазива труљење кукуруза и сирева Ерв. царотовора, ретки (Лудброок, 1942. - Волкани, 1958. - Горленко, Цхумаевскаиа, 1966, итд.). Изузеци су земље са влажном и врућом климом, на пример Индија (Хингорани, Грант, Синг, 1959).

У Совјетском Савезу су изоловани случајеви оштећења сирека и кукуруза Ерв. царотовора (Горленко, Цхумаевскаиа, 1966). Према симптомима, влажна трулеж сирека и кукуруза, која се налази у нашој земљи, слична је горе описаној трулежи, али већим делом није узрокована Ерв. царотовора, и сапрофитне бактерије које живе у тлу. Паразитска својства ових бактерија нису изражена и обично погађају ослабљене биљке. Године 1961., у вези са масовним увозом сарга и семена кукуруза у нашу земљу, примећено је оштећење ових култура стабљиком трулежи, понекад велике величине. У овом случају мокра трулеж целог стабљика примећена је изузетно ретко. Покварена тканина у боји се готово није разликовала од здраве, али је одавала неугодан мирис. Чешће је трулеж погодио само горњи део стабљике и лако га је уочио унутрашњи лист трулежи. На уздужним пресецима стабљика на местима лежања меког ткива тканина је омекшала, обојена црвено, али није имала неугодан мирис. У унутрашњим деловима стабљике трулеж је обично ограничавао само потезе инсеката и није се ширио даље. Оштећења маћеха инсеката пратила је и трулеж, споља слична трулежи у одраслим биљкама.

Током вештачке инфекције, бактерије изоловане од трулежи узроковале су само незнатно омекшавање матичног ткива, а понављаним инфекцијама многи сојеви су углавном изгубили ову способност.

Сојеви трулежи на сиреву и кукурузу изузетно су слабо разграђивали ткиво гомоља кромпира. По изгледу, ова трулеж (сива или жућкаста) разликовала се од трулежи коју је узроковала Ерв. царотовора. Након 2-3 месеца култивације сојевима, нису могли поново да заразе кромпир.

По биохемијским својствима ови сојеви су били слични Ерв. царотовора, али, као што је већ назначено, имали су нестабилна патогена својства. Они су такође приметили одређену сличност са Есцх цоли, која, међутим, никада не разграђује биљно ткиво. Нестабилност патогених својстава у изолованим бактеријама донекле личи на бактерију Аеробацтер аерогенес, али се од последњег разликује у низу биохемијских параметара. С тим у вези, организми изоловани од трулежи на сиреву и кукурузу комбиновани су у групу, условно названу цолиаерогенес.

Поред бактерија које су блиске цревној групи, бактерије имају способност изазивања влажне трулежи. Псеудомонас флуоресценс Мигула.