Која стабла прво пожуте: прича за децу

Златна јесен ... Њен први знак - жуто лишће брезе. Касније, листови аспене бујају ватром наранџе, а лишће неких врста јавора и грмља блиста. Пушкинове речи се ненамерно присећају: "... огрнуте шуме у гримизном и златном." А како је лепи планински пепео са јарко црвеним гроздовима! Само јоргован је зелен до касне јесени, чак ни први мрази не подносе. А њено лишће често пада зелено после првог снега. А храст се дуго не одваја са својим смеђим лишћем - веза петељки са гранама је посебно јака. Дешава се, а зими још увек шушкају по гранама. Само смрека, бор не остављају летке током цијеле године.

У јесен се сјеме дрвећа и грмља бере за сјетву у расадницима и на шумским појасевима. За апотеке се припремају лековите биљке - коријење и ризоми валеријане, кампањона, ангелике, жутог енцијана, конопље, корен маслачка, бок руже и многе друге. У септембру - октобру дрвеће се сади у шумама, шумским појасевима, баштама, парковима, на улицама.

Јесен је мрачна, неповољна времена, влага, хладноћа, ветрови и кише. Наравно, дешавају се и такви дани, па чак и недеље. Међутим, у многим деловима земље често је бистро, топло и суво..

Љубитељи гљива журе у шуму. Печурке, печурке, печурке, лесови, замке, руссула, белци - не можете видети гљиве у корпи!

Јесен није прошла око рибара. Иако се риба са хладном водом окупља у школама и иде дубоко, то не значи да је риболов завршен. Само куке треба бацити и дубље. Узми мамац, штука, штука, мравињак, срна, деверика, иде, шаран.

Ознаке: која стабла пожуте прво у јесен, а лишће прво пожуте у дрвећу.

Прича из часописа "Сељачка жена", 1968